Piše: Marko Lalević


Da­nas je 9. mart... To­ga da­na 1991. go­di­ne u Sr­bi­ji su odr­ža­ne pr­ve de­mon­stra­ci­je pro­tiv re­ži­ma Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća. To je ujed­no bio pr­vi ozbilj­ni­ji po­ku­šaj udru­ži­va­nja i or­ga­ni­zo­va­nog dje­lo­va­nja do ta­da raz­je­di­nje­ne opo­zi­ci­je u Sr­bi­ji i po­če­tak kra­ja vla­da­vi­ne Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća, ko­ji se de­sio 9 go­di­na ka­sni­je, 5. ok­to­bra 2000. go­di­ne, i to za­jed­nič­kom stra­te­gi­jom opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja i ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja, uz ma­sov­no iz­ra­ža­va­nje gra­đan­ske ne­po­slu­šno­sti na pro­te­sti­ma.
De­ve­tog mar­ta 2014. go­di­ne odr­ža­ni su lo­kal­ni iz­bo­ri u Be­ra­na­ma, a ko­a­li­ci­ja oku­plje­na oko SNP-a, DF-a i slo­bod­nih gra­đa­na Be­ra­na, ko­a­li­ci­ja „Zdra­vo Be­ra­ne“, na­kon 8 go­di­na vla­sti DPS–SDP ko­a­li­ci­je, od­no­si ve­li­ku, isto­rij­ski po­bje­du.
Ka­žem ve­li­ku i isto­rij­sku po­bje­du, a iz raz­lo­ga što je DPS uči­nio sve što je mo­gao i upo­tri­je­bio sve stra­nač­ke i van­stra­nač­ke ka­pa­ci­te­te, jav­ne i taj­ne fon­do­ve, ali i lju­de sa one stra­ne za­ko­na, spre­man da po sva­ku ci­je­nu do­đe do još jed­nog man­da­ta i sru­ši sve na­de opo­zi­ci­je i gra­đa­na Be­ra­na u bo­lje sju­tra.
Pr­vi po­tez DPS-a u tom na­u­mu bi­lo je ras­pi­si­va­nje lo­kal­nih iz­bo­ra za op­šti­nu Be­ra­ne za 9. mart 2014. go­di­ne, a ne, kao što je bi­lo lo­gič­ni­je i eko­no­mič­ni­je, za 25. maj 2014. go­di­ne, ka­da su odr­ža­ni iz­bo­ri u 12 cr­no­gor­skih op­šti­na. Ra­ču­na­li su da će lak­še po­bi­je­di­ti ako sve svo­je sna­ge i ka­pa­ci­te­te kon­cen­tri­šu na jed­nu op­šti­nu, a da će po­tom na kri­li­ma te po­bje­de to isto ura­di­ti i u osta­lim op­šti­na­ma. Ko­li­ko su DPS-u bi­li va­žni iz­bo­ri u Be­ra­na­ma go­vo­ri i po­da­tak da je taj grad dva mje­se­ca uoči iz­bo­ra bio pod svo­je­vr­snom op­sa­dom nji­ho­vih ak­ti­vi­sta iz svih kra­je­va Cr­ne Go­re, ko­ji su si­ja­li strah od „ne­po­bje­di­ve“ DPS ma­ši­ne­ri­je. U tom pe­ri­o­du se ci­je­la Vla­da pre­se­li­la u Be­ra­ne, kao i „moj­ko­vač­ki klan“ i eki­pa iz „Gran­da“, ali je i to bi­lo dža­ba. U Be­ra­ne se na dva mje­se­ca pre­se­lio i fi­lo­zof iz Bu­dve Sve­to, sa­da naj­po­zna­ti­ji spu­ški za­tvo­re­nik. No, po­ka­za­lo se da su Be­ran­ci vi­še vje­ro­va­li svo­jim oči­ma i svo­joj mo­ći ra­su­đi­va­nja i da do­bro zna­ju su­mor­nu stvar­nost u ko­ju ih je do­ve­la ta fi­lo­zo­fi­ja. Be­ran­ci su za tih 8 go­di­na shva­ti­li da DPS baj­ke kri­ju pre­va­re. U Be­ra­ne je tih pred­iz­bor­nih da­na u vi­še na­vra­ta do­la­zio i pr­vi brat Aco, da pri­tvr­di neo­d­luč­ne, ko­le­blji­ve i raz­o­ča­ra­ne „si­gur­ne“ gla­sa­če DPS-a, alis dža­ba sve.
Na dru­goj stra­ni, opo­zi­ci­o­ne par­ti­je, ve­ći­nom svje­sne da su to sud­bo­no­sni iz­bo­ri za sve gra­đa­ne Be­ra­na, još u sep­tem­bru 2013. go­di­ne, šest mje­se­ci pri­je da­tu­ma od­re­đe­nog za dan iz­bo­ra, po­če­le su kon­sul­ta­ci­je o za­jed­nič­kom na­stu­pu. Naj­ve­će opo­zi­ci­o­ne stran­ke u Be­ra­na­ma SNP i DF po­ka­za­le su vi­sok ni­vo sprem­no­sti za ko­a­li­ci­o­no udru­ži­va­nje iako su iz cen­tra­la sti­za­le pre­po­ru­ke za sa­mo­stal­ni iz­la­zak na iz­bo­re. Lo­kal­ni li­de­ri SNP-a i DF-a do­ni­je­li su ri­zič­nu, ali hra­bru od­lu­ku da se sa­mo za­jed­nič­kim na­stu­pom mo­že stvo­ri­ti am­bi­jent za po­bje­du ko­ju je ci­je­la opo­zi­ci­o­na Cr­na Go­ra želj­no iš­če­ki­va­la. Od­no­si u opo­zi­ci­ji tra­di­ci­o­nal­no ni­je­su bi­li baš sjaj­ni, ali su su­je­ta, ne­spo­ra­zu­mi, raz­li­ke i ani­mo­zi­te­ti čel­nih lju­di SNP-a i DF-a na lo­kal­nom ni­vou ipak sta­vlje­ni u dru­gi plan zbog ozbilj­no­sti si­tu­a­ci­je i pri­stu­pi­lo se kraj­nje iskre­nim raz­go­vo­ri­ma, u mje­ri ko­li­ko se u po­li­ti­ci naj­vi­še mo­že bi­ti iskren.
A ni­je bi­lo la­ko. Ne­ke ma­nje stran­ke su pre­cje­nji­va­le svo­ju sna­gu, po­sta­vlja­le ne­mo­gu­će uslo­ve, SNP i DF su kao no­si­o­ci ide­je o za­jed­nič­kom na­stu­pu po­pu­šta­li do kraj­njih gra­ni­ca tra­že­ći kom­pro­mi­sno rje­še­nje. Na kra­ju je do­šlo do do­go­vo­ra naj­ve­ćih opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka o za­jed­nič­kom na­stu­pu na li­sti pod na­zi­vom „Zdra­vo Be­ra­ne“. SNP-u i DF-u su se pri­dru­ži­li slo­bod­ni gra­đa­ni, ne­za­vi­sni in­te­lek­tu­al­ci i dru­štve­no an­ga­žo­va­ni po­je­din­ci. Osta­le opo­zi­ci­o­ne stran­ke, ne­za­do­volj­ne po­nu­đe­nim u za­jed­nič­kim pre­go­vo­ri­ma, od­lu­či­le su se za sa­mo­stal­ni na­stup.
Od­lu­če­no je da na tri­bi­na­ma i u jav­no­sti go­vo­re sa­mo lju­di sa od­bor­nič­ke li­ste i na­ši su­gra­đa­ni ko­ji su po­dr­ža­li ko­a­li­ci­ju „Zdra­vo Be­ra­ne“, bez obra­ća­nja stra­nač­kih li­de­ra ko­ji ni­je­su sta­nov­ni­ci op­šti­ne Be­ra­ne.
Kam­pa­nja ko­a­li­ci­je „Zdra­vo Be­ra­ne“ bi­la je iz­van­red­no osmi­šlje­na i vo­đe­na, sa ja­snim po­ru­ka­ma, efekt­nim per­for­man­si­ma, ne­po­sred­nim kon­tak­tom sa gra­đa­ni­ma, uz uče­šće ve­li­kog bro­ja mla­dih lju­di... Re­zul­ta­ti su bi­li sle­de­ći: ve­li­ka po­bje­da ko­a­li­ci­je „Zdra­vo Be­ra­ne“, te­žak po­raz DPS-a, pri­tom uhva­će­nog u ku­po­vi­ni gla­so­va sa do­volj­no do­ka­za da se pro­ce­su­i­ra ci­je­li OO DPS-a, raz­bi­je­na fa­ma o „DPS ma­ši­ne­ri­ji“, bu­dvan­skoj fi­lo­zo­fi­ji, „pr­voj fa­mi­li­ji”, ra­znim kri­mi­nal­nim kla­no­vi­ma...
Na­ža­lost, osta­le opo­zi­ci­o­ne par­ti­je ko­je su se od­lu­či­le za sa­mo­sta­lan na­stup ni­su uspje­le da osvo­je ni­je­dan od­bor­nič­ki man­dat i ta­ko su iz­gu­blje­na bar još dva mje­sta u lo­kal­nom par­la­men­tu.
Da­nas, 9. mar­ta 2016. go­di­ne, dvi­je go­di­ne ka­sni­je, u su­sret re­dov­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, Cr­na Go­ra je u du­bo­koj po­li­tič­koj i in­sti­tu­ci­o­nal­noj kri­zi. U kri­zi su i vlast i opo­zi­ci­ja. Re­žim Mi­la Đu­ko­no­vi­ća je uz­dr­man upor­nim vi­še­mje­seč­nim pro­te­sti­ma za pr­ve fer i slo­bod­ne iz­bo­re u or­ga­ni­za­ci­ji DF-a, hap­še­nji­ma vi­so­kih funk­ci­o­ne­ra DPS-a i vi­so­ko­ko­ti­ra­nih po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka, me­dij­skim ra­tom iz­me­đu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i Upra­ve po­li­ci­je, ko­ji se me­đu­sob­no op­tu­žu­ju za op­stu­i­ra­nje sud­skih pro­ce­sa i ne­do­sta­tak iskre­no­sti u bor­bi pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, iz­gla­sa­va­njem po­vje­re­nja Vla­di gla­so­vi­ma opo­zi­ci­o­ne par­ti­je pod sum­nji­vim okol­no­sti­ma, pre­la­skom u opo­zi­ci­ju So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je, „vje­či­tog“ ko­a­li­ci­o­nog part­ne­ra DPS-a... Na dru­goj stra­ni, opo­zi­ci­o­ne par­ti­je raz­je­di­nje­ne su me­đu­stra­nač­kim pre­pu­ca­va­njim, su­jet­nim „li­der­skim“ am­bi­ci­ja­ma, pre­cje­nji­va­njem se­be i pot­cje­nji­va­njem dru­gih... Već se po­sta­vlja pi­ta­nje nji­ho­ve do­ra­slo­sti si­tu­a­ci­ji i da li su svje­sni te­ške si­tu­a­ci­je u ko­joj se na­la­ze gra­đa­ni i dr­ža­va. A sad je pra­va pri­li­ka za du­go oče­ki­va­ne pro­mje­ne. Ka­ko? Po be­ran­skom sce­na­ri­ju! Opo­zi­ci­ja pod hit­no mo­ra sta­vi­ti mo­ra­to­ri­jum na me­đu­sob­no na­pa­da­nje i NA­TO, iskre­no sje­sti za pre­go­va­rač­ki sto i po­sve­ti­ti se naj­va­žni­jem ci­lju –obez­bje­đi­va­nju uslo­va za slo­bod­ne iz­bo­re i za po­bje­du na nji­ma. Do­bit­na kom­bi­na­ci­ja je iz­la­zak u dva opo­zi­ci­o­na blo­ka, je­dan oku­pljen oko DF-a, SNP-a i De­mo­kra­ta, ko­ji bi uz do­bru kam­pa­nju mo­gao do osvo­ji do 30 od­sto gla­so­va, dru­gi oko SDP-a, URA i De­mo­sa, par­ti­ja ko­je već in­ten­ziv­no sa­ra­đu­ju.
Be­ra­ne je po­ka­za­lo put, ali i opo­mi­nje. Na li­de­ri­ma opo­zi­ci­je je ve­li­ka isto­rij­ska od­go­vor­nost jer je DPS pred slo­mom, a re­žim u ra­su­lu. Ako ne zna­te ka­ko, pi­taj­te one ko­ji su po­ka­za­li da zna­ju.
Mi zna­mo ka­ko se po­bje­đu­je DPS!